Vinski putevi Srbije: devet regiona, od Fruške gore do Negotinske krajine

Objavljeno: 19. 7. 2026.

Srbija ima devet vinogradarskih regiona i preko četiristo registrovanih vinarija, a najveći deo njih otvorio je vrata posetiocima tek u poslednjih petnaest godina. Danas je moguće u jednom danu obići tri podruma, ručati u vinariji uz domaći sir i pršutu i prenoćiti u sobi iznad bureta — često na sat vremena vožnje od Beograda ili Novog Sada.

Fruška gora — najstariji vinski put

Vinogradi na južnim padinama Fruške gore pominju se još u rimskim izvorima, a Sremski Karlovci su vekovima bili centar trgovine vinom. Ovde se pravi bermet, desertno vino sa dvadesetak biljaka i začina, koje je po legendi imalo stalno mesto na trpezi bečkog dvora, a služeno je i na Titaniku.

Ruta se prirodno slaže od Sremskih Karlovaca, preko Iriga i Vrdnika, do Banoštora i Čerevića iznad Dunava. Osim bermeta, traže se probus, rajnski rizling i frankovka. Većina podruma prima goste bez najave vikendom, ali radnim danom je pametnije javiti se dan ranije.

Kombinujte sa obilaskom fruškogorskih manastira — Krušedol je na svega nekoliko kilometara od vinskog puta — i sa noćenjem u Sremskim Karlovcima ili Novom Sadu.

Vršac — grad koji miriše na vino

Vršački vinogradi su među najvećima u Evropi kada se posmatra jedan potez: preko hiljadu sedamsto hektara pod lozom, na padinama Vršačkih planina. Grad se vinom bavi od srednjeg veka, a Vinofest u septembru je najstarija vinska manifestacija u zemlji.

Ovde vladaju bela vina — italijanski rizling, muskat krokan, kreaca. Uz degustaciju idu i vožnja žičarom do Vršačke kule, poseta manastiru Mesić i šetnja gradom koji ima najviši crkveni toranj u Vojvodini. Za noćenje pogledajte apartmane u Vršcu.

Negotinska krajina — pimnice, podrumi od kamena

Rajačke pimnice su vinska sela u kojima ne živi niko: nizovi kamenih podruma sa krovovima od ćeramide, građeni u devetnaestom veku isključivo za čuvanje vina. Rajac, Rogljevo i Štubik su danas pod zaštitom države i spadaju u najneobičnija mesta u Srbiji.

Negotinsko vino izvozilo se u Francusku posle filoksere, a domaće sorte poput začinka i prokupca ovde su preživele. Kombinujte sa Đerdapom, Golupcem i Felix Romulianom kod Zaječara — sve staje u dva dana.

Župa Aleksandrovačka — srce prokupca

Župa je jedini kraj u Srbiji gde se vinarstvom bavi gotovo svako domaćinstvo. Tradicija je toliko jaka da grad ima spomenik vinovoj lozi i Župsku berbu, manifestaciju koja se održava krajem septembra i okuplja desetine hiljada ljudi.

Prokupac, autohtona srpska sorta, doživeo je ovde renesansu — posle decenija zapostavljanja, mladi vinari su ga vratili u vrhunske flaše. Aleksandrovac je na pola sata od Vrnjačke Banje i sat od Kopaonika, pa se vinski put lako spaja sa banjskim ili planinskim odmorom.

Tri Morave i Šumadija

Region Tri Morave obuhvata Trstenik, Kruševac, Jagodinu i Paraćin, a Šumadija Topolu, Aranđelovac i Rudnik. Oplenac i vinski podrumi Karađorđevića su najpoznatija adresa: Kraljev podrum u Topoli podignut je početkom dvadesetog veka i još radi.

Šumadijski vinari danas prave sve od tamjanike i rizlinga do kaberne sovinjona, a većina ih ima restoran i sobe. Topola je manje od sat i po od Beograda, pa je ovo najlakši vinski vikend za nekoga ko kreće iz prestonice — spojite ga sa Aranđelovcem i Bukovičkom Banjom.

Kako organizovati vinski vikend

Degustacija u vinariji traje sat do dva i najčešće košta između pet i petnaest evra po osobi, uz tri do šest uzoraka i lagani zalogaj. Uz obrok, računica ide na dvadeset do trideset evra. Skoro sve vinarije traže najavu za grupe, a mnoge i za parove van sezone.

Ključno pitanje je ko vozi. Ako putujete udvoje, uzmite smeštaj u samom vinogorju i idite peške ili taksijem do podruma; ako je društvo veće, kombi prevoz sa vozačem po ceni koja se deli na šestoro ispada jeftiniji od jedne kazne. O opcijama prevoza pisali smo u tekstu o autoprevoznicima i kombi prevozu.

Najbolje vreme je od kraja avgusta do sredine oktobra, kada traje berba i kada gotovo svaki region ima svoju manifestaciju. Proleće je mirnije i jeftinije, ali podrumi tada rade sa manje osoblja. Zimi rade uglavnom veće vinarije sa restoranom.

Šta poneti kući

Vino kupljeno direktno u podrumu obično je deset do dvadeset odsto jeftinije nego u prodavnici, a mnoge male vinarije se i ne mogu naći u maloprodaji. Ako vozite, obratite pažnju na uslove čuvanja — flaša ostavljena u prtljažniku na letnjoj vrućini gubi kvalitet za nekoliko sati.

Za širu sliku šta i gde jesti uz vino pogledajte gastronomiju, a za sve teme na portalu pregled tema.